Lagano junski dani zakuhavaju trenutno stanje na kulturno-društveno-političkoj sceni Visokog, a sunce topi sve maske nabačene u proteklim mandatima, dok ih skidaju isparavanja s ljubičastih stolica OV-a Visoko. Neki novi klinci niču na toj sceni, neke nove perspective se pripremaju i okreću po kahvicama gdje se dogovara podjela pojedinih privrednih subjekata na različite foteljaše. Sve me nešto strah da će opet bit’ k’o u Sevdahu o rodama Ede Maajke:
’Al’ no sikiriki,
saće izbori, saće kampanje.
Da nam skrenu pažnje,
donijet’ će nam u naše selo ražnje.
Dijelit’ će kobasice,
Okretat’ jance i prasice.
Da zaboravimo masnice,
prazne novčanike
i naše prazne kartice.
Previše su se ljudi povukli po nekim svojim buđacima i niko da kaže i pokaže svoj revolt i bunt protiv ovakve podjele sistema. Lakše je otić’ kući, popit’ koju decu viška i opalit’ ženi dva-tri šamara, nego da odeš na javne rasprave, izađeš na demonstracije ili da iskažeš koliko te boli sva ova nepravda koju nam nanose pojedini podrumski miševi, kako mi kaže jedan stariji prijatelj:”Do jučer su meni ćumur unosili za 10 maraka, a odjednom preko noći, u kojoj sam ja branio njihovu i svoju zemlju, grade kule i gradove.” Sramotno je koliko su ljudi izgubili ono nešto ljudsko u sebi, nekako su poživotinjili, pa ono bježe jedni od drugih, ono kao šef i običan radnik su u odnosu leopard i antilopa, pa se ganjaju po beskrajnim stepama privatnog biznisa. Svima je dovoljna doza tuđeg priznanja za glupost, facebook tračevi i komšijski tračevi, koji se uredno prenose brže nego bilo koja pošta na svijetu. Svima su dovoljni polovični uslovi rada, polovična okolina. Svi su postali, ustvari, polovični ljudi, kojima su kreditima i drugim vrstama nevidljivog mobinga zašili usta pa su sad postali ribe u ogromnom akvarijumu, rednog broja 71300, naziva Visoko. Donekle mi je i jasno kad vidim ove starije kako se ne bore za neki bolji život, kažu proživjeli smo mi svoje. A da li su svjesni gdje im djeca počinju život koji tek treba da nastave? Da li su svjesni šta ostavljaju u amanet svojoj rođenoj djeci koja tek u nekom novom sutra treba da postanu bolji ljudi nego što su oni bili i jesu? Ostavljaju im nikakve sportske terene koji se većinom koriste za sve ono što se protivi sportu, od alkohola, sex-a, droge pa nadalje, nego za sportske aktivnosti. Ostavljaju im stranke koje grabe svoje dijelove kolača gradskog budžeta i to dobro pazeći da mrve na bošču u boji svoje stranke da bi istu mogli ponijeti sa sobom kad prođe mandatna mogućnost za pljahanje gradske kase. Ostavljaju im izrabljivačku industriju koja izjavljuje kako pomaže privredi BiH, a ustvari nameće robovlasnički sistem, stavljajući kojekakve kreditne jarmove i dužničke lance na leđa ovog napaćenog naroda. Ostavljaju im grad duhova, koji luta kroz vrijeme tek zato što mora a ne zato što bi to istinski želio. Ostavljaju im korumpirane vlastodršce koji rade na principu poznanstava, obraza ili žive love i dopuštaju lokalnim kvazi-tajfunima i njihovoj razmaženoj dječurliji da razaraju čaršiju i okolinu kako im je ćejf. Gledam policiju kako ozbiljno obavlja svoj posao, da naši dragi inozemci koji se foliraju gradom sa rentanim Q7-cama, kojekakvim Mercedesima i BMW-ima, da rade šta im je volja. Da se voze kroz zabranu, dok patrola policajaca kod Vizije jede frišak burek i domaće kifle kod komšije šiptara iako u užem centru grada vlada zabrana saobraćanja motornim vozilima od 20.00 – 23.00 h, dok ista ta patrola kao osigurava čaršiju od tih i takvih. I tako će klinci koji tek počinju život ležat’ pred haubom napucane mečke nekog pijanog kretena a mi ćemo dobit’ jednu novu humanitarnu akciju za spašavanje života. Neuki i nepismeni izvještavaju isti takav narod. I ne boli mene toliko ova neimaština, ne patim ja ni od kakvih pretjeranih luksuza, ne zavidim na nekim ekstra stvarima, jednostavno ŽELIM NORMALAN ŽIVOT!
I ako vi, koji ste odbranili ovo malo države u kojoj živimo danas, ne želite podići glas, reći ono što vas boli i koči dalji napredak vaših života, kako onda da ja očekujem sam da poboljšam standard, kojeg bukvalno i da nema. Hvalimo se nebulozama, kojekakvi dileri, alkoholičari i narkomani su uzor omladini umjesto da im uzor budu intelektualci, doktori nauka, glumci. Ljudi se kite tuđim perjem, a za posao o kojem nemaju pojma uredno primaju punu platu, iako polovično odrade posao, što još dodatno komplikuje stvari jer onda mora biti neko drugi koji će u nekom drugom periodu dovršiti taj posao. Pa se sve to prolongira u nedogled. Presipaju iz šupljeg u prazno. Al’ budite vi promjena. Nemojte vi biti takvi. Nemojte se pitati šta vam ovaj grad može dati, pitajte se šta vi možete dati ovom gradu u cjelini i svima onima koji ostaju da žive u njemu iza vas. BUDITE PROMJENA KOJU ŽELITE DA VIDITE!
Dakle, dobro preispitajte prvo sebe, lahko je tuđe krive Drine ispravljat’, ali teško je primijetiti koliko je i svaka naša Drina kriva. Potom preispitajte koliko možete vi kao pojedinac doprinijeti u svojoj okolini, što bi se reklo misli globalno-djeluj lokalno. I na kraju još jednom vas molim da pazite koga stavljate za vlastodršca sljedeće četiri godine. Nemojte da bude to jedan od vaših. Glasajte za ambiciozne, mlade ljude, koji imaju vizije i ideje, lahko pretvorljive u realnost a ne stare, izanđale političare koji samo zagrijavaju stolice u Maloj ili Velikoj sali Općine Visoko. Dajte glas pošteno onome kome mislite da zaslužuje bez štele, obraza, poznanstava i sličnog. Budite jednom homo sapiensi ( lat. Razumni ljudi ) koji shvataju količinu svoje odgovornosti u demokratskom društvu jednog grada. Budite razumni ljudi koji žele sebi bolje!