Bio u Bosni jedan mlad, a talentovan. Završio u Bosni nešta škole, pa hajde u Stambol – i Sofiju. I u tim školama najbolji od svih učenika bude on – i godinama tako. I onda će ti on svome šejhu – Daj mi idžazet, hoću u Bosnu da tamo širim znanje. Šejh mu veli – Neka te još.., a ovaj iz hefte u heftu navalio ić’. Šejh da ga odvrati, kaže mu – Nisi marifetluke završio!, a ovaj će ti njemu – Znam ja sve!, i šejh ga pusti.
I ovaj ti krene i konak po konak, evo ga u Bosni, i trefi se petak i džuma, i on na džumu. Kad, svi u tom selu u džamiju ulaze u cipelama. On iza džume na hodžu hršum: Kako tako i što i ne mere!?! Hodža će ti njemu – Ja sam hin doveo u džamiju, a ti him skini cipele. Bujrum!. I druge džume popne se ovaj iz Sofije na mimber, pa ošini po hodži i seljanima. Uzbihuzure se seljani – ne bude im pravo, a hodža se uplaši izgubit će pos'o, te podgovori seljane i oni udri ovoga što him je nagovorio (a s ove vremenske distance znamo da je taj što im je sa mimbera govorio bio u pravu). Ovaj učeni odmah razumjede šta mu je šejh govorio i put pod noge pa mu se vrati.
Ostane još koju godinu pa evo ti ga opet u Bosnu (šejh mu dozvolio) i u ono isto selo, gdje je službovao isti hodža – i opet bi džuma. Popne se ovaj što je sad doučen na mimber pa će ti sve najbolje o hodži, pa i više od toga – aman što dobrog hodžu imaju, pa još o tome, pa bilesi toliko je dobar da ko iz njegove brade dlaku kući ponese neće mu u kući nestat’ berićeta i dok su mu unuci živi i unuci od unuka. Završi se džuma, a džematlije po hodži – svak’ hoće dlaku iz brade. Počupaše mu bradu. Osveti se ovaj iz Stambola za one batine – što ti je znat’ marifetluke!
P.S. Nema veze sa mnom.
Vaš Izo
– marifetluk (ar./tur.) – 1. vještina, majstorija, dovitljivost; 2. izmotavanje, smicalica
– idžazet ili idžazetnama (ar./pers.) – svjedodžba, diploma o završenim teološkim naukama. za zvanje muderisa bila je potrebna idžazetnama
Izvor: Turcizmi u srpskohrvatkom jeziku, Abdulah Škaljić, 6. izdanje, “Svjetlost” Sarajevo 1989. godina