Nije to samo prošlo vrijeme u kojem su oni napravili zulum i fesad, već to ide dalje, iz dana u dan, oni i dalje prave zulum i fesad, govoreći kako oni samo prave red u našim životima. Postoji ona izreka da naš čovjek od zapada uzima samo ono najgore. Da zna bolje, uzimao bi bolje, ali ne zna, nešta mu fali, fali mu daska u glavi, fosna, fali mu fosna, velika i to ona preko koje se nosi sve kada se nešto gradi.
Naša lijepa avlija
Minder politika, Tešanjski lobi, Zenički lobi, Sarajevski lobi, rastaljivanje KTK, paljenje WEME, rastaljivanje Veleprometa, Bosnagrafa, Kovine, Vitexa, oni, oni, oni, ko zna zna, ko ne zna… Opet je sa nama, Tihi, Gargalem, Riđobradi, ne znam koliko imam, SIPA, sipa li u naše džepove, sadaka, ulaganje, izlaganje, laganje, prevara, iz nemara, ljubav prema dunjaluku, autoput Vc prema džehennemu, pobij sve i vrati se sam, u svoju avliju, koja ne bi sjala ovako jako, ova naša lijepa avlija, ne bi pala nisko ovako jako, ova naša izhabana avlija, da si samo rek'o Caci, da nas riješi balija, moj dragi Alija. Razvojna banka, Paldum Hanka, potpisuj Alija srušit će nam Bosnu i Sarajevo, 1992., ja sam musliman ko dno, ime mi je saf 92, ja volim sve što vole mladi muslimani, ja sam uvijek tu uz minder, ja volim minder, ja sam minder puza, meni su oči pune suza, koliko djece je otišlu u nepovratni helać, koliko generacija je propalo, koliko slobode je nestalo, koliko se pokralo, džehennem se širi, dolazi mu lopovluka pod plaštom islama pioniri. Minder šura, ko to fura, kakva je to furka, ko se to po džamijama 92uge gurka, da ga vidi Aljo, da ga pomilki po kosici mili predsjednik, da se osjeti spasiocem islama i bošnjačkog naroda, da se prati akcija k'o Kadir Jusić, da ne dao Bog da te Srbi i Hrvati brane, merhamet hrani, a da ti ljiljani kroz kuću prođu.
Zlatari, satari, iskorijeni slobodu, ubij, zakolji, da sloboda ne postoji, o Suzana, mrzim Partizana, mrzim Zvezdu, mrzim Rada, mrzim Slobodana, mrzim slobodnog čovjeka, Slobodana, mrzim ga. Ubij slobodu, ubij misao, zakolji, prikolji, da sloboda ne postoji, da nema nikog ko ima drugačije mišljenje, zapali činjenice, sakrij u podrum tajne, pazi, čuvaj, šuti, šuti, tutumrak, tutumrak, hajmo svi zajedno, tutumrak, tutumrak. Gdje si? Evo me, u podrumu, tu sam, ne puca, ali sam u podrumu, smišljam podlosti, smišljam gadosti, smišljam perverzije, ne daj nikom, nemoj, ne daj, nema nikom ništa, ko je on, ko je ona, ubij, ne daj, nikom, daj meni, ja znam, ja imam i znam kad imam, ne daj nikom, nek crknu svi, mrš, mrš…!
Politika, polikita, polij me benzinom, zapali me, smetam ti, slobodno me zapali, evo ti 20 maraka da kupiš benzina, pa me zapali, zapali me, slobodno, evo, halalim ti. Nemoj Boga ti da sam ti ja smetnja, nemoj da vam smetam, da vas zahmetim, vama je ovo sve odavno jednostavno došlo na san, neki išaret valjda, to mora da je to, onda ja odoh ili me zapalite, da izgorim kao sloboda, koja je izgorila među bakljama lažne demokratije, politike, islama, tolerancije, suživota, multi svega i svačega, u tom ognju ništa ne ostade, sem Kradlje Zulumćara i Fesada Hapalića. Evo, odoh i ja, odoh na kraj svijeta, gdje nema konekcije, odakle ne mogu ni gledati svojim bahilskim očima, slušati svojim dušmanskim ušima, pričati svojim slobodnim opasnim jezikom za novi svjetski, mahalski poredak, odoh, jednom sam shvatio, ali nisam na brdu. Tu sam, problem sam, odoh sada, nek je vama lijepo, da Bog da vladali do Sudnjeg dana.
Slobodan si da robuješ
Nemoj mi matere ti sloboda nakih, nemoj mi slobode govora, izražaja, nemoj ba da mi svaka šuša piše nešto, da svaka šuša može u demokratsko-pluralističkom društvu osnovati stranku kad hoće, nemoj da ti ja dam slobodu, uh. Ako ti ja dam stranku, ako ti ja samo dođem tamo, da ti ja dam slobodu, čuj sloboda, hoće ovo, hoće ono, daj im posao, daj im platu, daj im prava, daj im ovo, daj im ono, daj djeci da idu u školu, da imaju udžbenike, čuj to, daj im džaba udžbenike, mrš! Kupi sebi knjigu pa uči, šta je, vi bi sve džaba, nije ovo komunizam, ovo je lopovski pluralizam, ovo je demokratija, ovo je demopatija, ovo je nova vrsta slobode, robosloboda je ovo, slobodan si da robuješ, ako nećeš, onda ti slobodu sebi uzmi i izađi. Znaš koliko svijeta ima da čeka na ovo, red se ufatio, ako ti se ne sviđa, eno ti vrata, razguli, vazda ima neko ko hoće da robuje.
Daj mi babo Audija. Evo! Daj mi babo BMW-a. Evo! Daj mi babo para, puno para babo mi daj. Evo! Daj mi babo bijelog. Evo! Daj mi babo svega, svega mi daj babo. Evo sine, nemoj da fali, gazi sve redom, sve su to fukarice, taka im nafaka, gazi sve. Daj mi babo diplomu. Evo! Daj mi babo pos'o, pos'o dobar mi daj babo, da ne radim, a da imam i da me niko ne mere išćerat sa posla. Evo sine, samo nek te neko dirne, ima da ga strankom ubijem ja, odma’. Daj mi babo ženu. Evo! Daj mi babo švalerke. Evo, evo sine svega i babo je sine, a i babo bi sine opet i babo sine to radi, nemoj materi reč’. Daj mi babo stranku. Evo! Daj mi babo mandat. Evo! Daj mi babo vlast. Evo sine moj, evo ti vlast, pa u slast, gazi sve redom, ko god ima stav, ti ga zgazi, mrvi sve redom, ko god ne sluša, ko god nije sa nama, satari, Audijem, BMW-om, strankom, ko god stane na put, gazi, samo gazi sine, mi smo glavni, mi smo vlast, nama niko ništa ne može, ništa ne može.
Ovdje niko nije normalan, nije normalan, nije normalan, šta je, šta ste se…?
Daj mi babo svega i svačega, iz tuđih usta. Evo sine moj, evo, to je naša nafaka…, nafaka naša. E ljudi moji, ima li smisla više, koliko vam treba još, godina, mandata, para, crnog ispod nokata, uzmite ba sve. Evo vam, nosite, halal vam bilo, evo vam i PDV, evo vam i struja, i voda, i plin, i zrak, dajte molim vas da plačamo zrak. Ko smo mi da ga dišemo ili dajte da vaši džaba dišu, a da mi koji smo slobodne budale, da nam naplačujete zrak. Recimo 10 KM po kubiku zraka, da dišemo pomalo, da ne trošimo zrak nepotrebno, da manje pričamo, hodamo, pišemo, jedemo, da nas je sve manje i manje, pa da nas na kraju nema. Nema više nas, ima samo vas, ima samo prava raja, koja igra za taktiku, neka nova raja, neka nova raja, jedno jaje muč, a mi slobodni čuč.
Treba da budete samo vi koji ne robujete slobodi, već vlasti. Svaka vlast ima svoju slast, u vlasti kad si, nemaš kada pasti, ako padneš dolje, onda leđa bole, jer kad padneš sa vlasti, tek tada skontaš da imaš kičmu i da su ti je slomili, a valja puzati odozdo, prema gore, a ovi što su gore, oni bacaju katran, užareno ulje, mokraću, fekalije, cigle, buzdovanom demokratije te biju po glavi, ubiše braća do jučerašnja. Nemoj mene buraz! Ko ti je buraz? Znaš kad sam tebi valj'o? Kome si ba valj'o, mrš?! Gdje si poš'o? Na vlast jel, e ne može, ne može, bio si na vlasti, šta hoćeš sad, hoćeš opet, ne može, ne dam. Mrš!
Igra koja nema pravila
I tako, realnost je surovo divna, više surova nego divna, ali nema veze, bit će bolje, jednog dana ili dva dana prije, ali bit će bolje. Za sve nas, nije bitno ko je gdje, svi ćemo igrati, igru koja nema pravila, dok ne krene igra oprave, a do tad je sve bilo zagrijavanje. Zagrijavanje pred ključanje, pred gorenje, pred patnje.
Ali, nemoj crno, nemoj crnjaka, nemoj pesizimizma, daj nam nešto veselo, nešto narodno, daj nam nešto da se malo rasteretimo. Daj nam malo zraka, da dišemo, samo malo, daj mi jedan nevidljivi dim zraka, slobodnog zraka, da pomirišim, da se malo dozovem na sekundu, samo malo, molim te. Daj mi malo prostora, slobodnog, da se samo malo raširim, samo malo, bobu jednu. Eto makar dva kvadrata slobode, možel’ ikako, jel?!
Evo, dajem časnu bošnjačku riječ, da ću šutiti, žmiriti, neću ništa nevaljasto slušati, samo ću raditi ono što mi se kaže. Neću koristiti mozak, neću ništa, bez vas, dajte mi upute, dajte mi signale, dajte mi čip, dajte mi trip, navucite me na vašu robu, dajte mi te robe, ne dajte me, čuvajte me, molim vas i ja sam nečije dijete, i ja sam ljudsko biće, insan, meni treba samo malo, nisam gladan, ne prezirite me, ja vas volim, volite me, molim vas. Nisam paranoičan, nisam kompleksaš, nisam budala, nisam slobodan, hoću da ovisim o vama, hoću da mi dirigujete životom, hoću da mi uredujete nafaku, hoću da makar jednom vidim minder, molim vas, eto fino vas molim, ko ljude vas molim, bit ću lojalan, ako treba krvi, bubreg, riježanj jetre, šta god treba. Nemam para, ali prodat ću nešta, nije problem. Uzmite me k’ sebi, ja hoću u stado, budite mi pastir, pametni ste, znate bolje od mene, ja sam na vašoj strani, ja vas volim, uzmite me, primite me, molim vas.
I kao što rekoše neki pametni ljudi, slobodan je onaj ko nije pohlepan, sloboda počiva u hrabrosti, sloboda za društvo je isto što i zdravlje za čovjeka. Slobodan je i nezavisan samo onaj ko misli, život bez slobode je kao tijelo bez duše. Slobodni smo, ako nam je savjest čista i ništa nije tako gorko za narod, za čovjeka, da legne slobodan, a probudi se kao rob pogrešnom. Bože mi te mili sačuvaj!
(Autor teksta: E.H)