Povelja kralja Tvrtka I Kotromanića Hrvoju Vukčiću Hrvatiniću iz 1.09.1380.goine predstavlja jedan od značajnijih izvora za višestran pristup proučavanju historije srednjovjekovne Bosne. Od posebnog značaja je za izučavanje jezika i pisma, političke i društvene strukture i topografije srednjovjekovne bosanske države. Izuzetnu vrijednost predstavlja za historiju loze Hrvatinići. Njeno unutrašnje činjenično bogatstvo popraćeno je čestim korištenjem u historiografskim radovima.
Povelja se nalazila u Narodnom muzeju u Budimpešti (Nationalmuseum Budapest). Godine 1897. sporazumno je, u ime zamjene, prenesena u Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Zavedena je pod inventarnim brojem 5779. Prvi put je obrađena, prevedena na latinski i naš jezik i u prirodnoj veličini objavljena od strane Ljudevita Thallóczya 1897. (na latinskom i u prirodnoj veličini i 1899.). Analizu vanjskih karakteristika povelje sa popravkama dotadašnjih saznanja izvršio je Gregor Čremošnik 1950. Povelja nije uvrštena ni u jednu veću zbirku ćirilske građe osim u obradi Đure Šurmina (1898.), prema nedovoljnom latinskom prepisu Pavla Rittera Vitezovića (1652-1713), koji ju je prvi koristio. Njenu unutrašnju analizu uradio je Ljudevit Thallóczy a djelimično dopunio Jovan Radonić.
Pergament povelje je italijanskog načina izrade srednjeg kvaliteta. Dimenzije povelje su: širina – gore 42,3; dolje 42,5, a visina – lijevo 26,2; desno 25,1 cm. Iako direktno nije spomenut, argumentirana je pretpostavka da je pisac povelje logotet Vladoje (povećana slova i svečani potpis), jedan od najboljih majstora ćirilice, koji pri pisanju ove povelje uzima u obzir navike bosanske sredine, tj. vrijednosti i duha bosančice. Povelja je pisana svečanom majuskulom, svečano i ukočeno. Kaligrafski je jedna od najdotjeranijih među sačuvanim poveljama. Pečat nije sačuvan, a sama povelja svjedoči (po naš visuče duplene pečati učinjene), da je kralj Tvrtko I Kotromanić prvi dao izraditi veliki dvostruki kraljevski prijestolni pečat. Njegovu rekonstrukciju sačinio je Pavao Anđelić. To je bio najveći pečat svoga vremena u Evropi. Kao najbogatije kićen pečat predstavljao je pravo remek-djelo srednjovjekovne graverske umjetnosti i nadmašivao je sve svjetske produkte te vrste. Stanje očuvanosti povelje nije najbolje.
Pravni osnov povelje govori o uzdizanju kneza Hrvoja Vukčića Hrvatinića na dostojanstvo velikog vojvode rusaga bosanskoga. Poveljom kralj Tvrtko I dotadašnjem knezu Hrvoju Vukčiću dodjeljuje dostojanstvo velikog vojvode od njegovog pokojnog oca ‘vojvode’ Vukca. Tvrtko zatim velikom vojvodi Hrvoju Vukčiću dodjeljuje u župi Lašva tri sela (Treboušu, Lupnicu i Bjelu /Bilu/) u vječno vlasništvo loze Hrvatinići. Povelja govori o načinu na koji Hrvatinići baštine i uživaju darovani i svoje ostale posjede. Kralj ističe da ukoliko neko od Hrvatinića učini nevjeru kralju i kraljevstvu tada je odgovornost lična(plaća … glavom svojom ili blagom). Pri tom darovani posjed, kao i posjed čitave porodice, roda i potomstva neće biti ugrožen. Povelja je pisana na kraljevskom dvoru u Moštrima (Moištri) a kao svjedoci i ručnici potvrđuju je u većem broju svi eminentni predstavnici srednjovjekovne Bosne Tvrtkovog vremena.
Izvorni tekst povelje:
„Ва начетакь Отца Вь изьпльниенье Сна И саньтием Свтаго Дха Аминь. О прдивнаъ висото мдрости и оуминиъ божаственьние силъ коль необьхитими соуть соуди его и неизьслимие стази его изьпльни милосрьдиъ и щедроть имь се приниче сь вишних висоть своего божьства на всоу вьселеньноую и падьшее чловиче соушьтво прстоупленьемь собою о боживь на небеса вьиеде Отцоу си вседрьжителю послоущво ва дъло сьврьши ъко же изь волъ Тим же куфьтри црьсци по всеи вьселеннои оутврьждають се и крсеще се славет бога вседрьжитела Такоже же и азь стефань Тврьтко по милсти господа бга Крал срьблиемь босни приморию хльмьсци земьли дольнимь краемь западнимь странамь оусори цоли и подринию и ктомоу Сподоблен бих црьствовати ва землах родитель и прародитель ншх творе имь милости и записниъ всакомоу же по въри и по достоънию его Та им же сьтвори милость кралавство ми кнезоу хрвою цноу воеводе гь бь потрибова сега свъта воеводо Влькьца негова отца тада ми видивьше да се ни ниегово симе изродило и свитовавьше с кралавтсва ми властели и видивьше реченога кнеза хрьвоъ достоина части своего отца дасмо моу велико воеводьство вь мисто реченога воеводе Влькьца И више тога сьтворисмо моу моилость навластитоу по съхь наших лъстих по наш висоуче доуплене печати оучиниене дасмо моу и записасмо оу Лашви наша три села оу име Село трибооушоу сь всими правими меъми дроуго Село лоупьницоу сь всими правими меъми третие Село Бълоу сь всими правими меъми реченомоу воеводи хрьвою и негови дътьци и нихь послиднем да соу за племенито оу вики викома Ако ли итко от них кою невироу намь оучиниль али нашемоу послиднемоу неговь послидни за що би имь могао отнети речена три села да имь се за то не отнимоу него да плака онь кои сьгриши главомь своиом али благомь оу що га босна соуди а остали да остаю оу вири и оу оудрьжанье рених сель и вь осталои своеи племььщини А томоуи свъдоци и роучници кралавьства ми властеле воевода влатко вльковићь з братиом кнезь паваль радиновићь з братиом жоупан бранко прбинићь з братиом кнезь мирько радоевићь з братиом кнезь стипое хрьватинићь з братиом кнезь прибое масновићь з братиом От хльмьске землие жоупань билиакь санковићь з братиом кнезь влькашинь милатовићь з братиом От дольниъх краи кнезь младинь станьчићь з братиом От билошевићь кнезь гоъкь воиковићь з братиом От оусоре кнезь доборсавь дивошевићь з братиом От триботићь воевода влатко тврьтковићь з братиом От двора приставь кнезь гоъкь драгосалићь дворьски з братиом А от своити налъшко вътиниа нашь велики вратарь з братиом А тко ће сие претворити али порећи а или нашь послидни али тко иноплеменикь да е проклеть бгомь отцемь и сном и свтимь дхомь И 12 врьховних аплвь и 4 иеванђелисти 70 изабраних и всими свтими бжими Писано вь двор кралавьства ми на моищтри мца марьта 12 днь тога лъто рожьтва хрстова 1380
Стефань Тврьтко по милости господа бога краль Срьблемь Босни и Приморию“