Igra stara, sve starija, sve privlačnija, patim!
Patim što nisi kraj mene, čeznem… čeznem za tobom,
Čeznem za sjajem onih svijeća, za pogledom tvojim,
Tvojim pogledom kroz prozor krovni, a glava ti na jastuku,
Čas gledam ti u tijelo, čas pratim pogled tvoj.
Tako si nježna, vrela, od mora želja oduzeta.
Ruke te same traže, a ti mi oči sklapaš,
Blizinu mi osjetiš, a mač ponosa ti u srce zaboden.
Ostani tu u tišini, želim te gledati, u tvoje misli prodrijeti.
Želim usne tvoje na koži svojoj, ruke na vratu…
Osjećaš li još blizinu moju, leptiru leta velikog.
Ne, ne, oči ne otvaraj, zamišljaj me, čezni, čezni!
O ti! Leptiru leta velikog, što ti ljubav želim pokloniti,
Snove tvoje sanjati, ako spustiš mi krila i povedeš me…
Ne, ne oči ne otvaraj, traži mi dodir, pusti me,
Pusti da hodam poljima, a miris mi prati, traži dodir,
Izvadi mač ponosa iz srca, zovi me u let svoj, o leptiru!
O leptiru leta velikog, što krilima otrov rasipaš,
Na oči moje, na tijelo moje vrelo od želje…
Otrovom i mene povedi sa sobom, o leptiru!
O leptiru leta velikog, i pusti da tren taj upamtimo,
Jer više snage za bijeg nemaš ni ti, ni ja.
O leptiru leta velikog, taj tren će doći, mora!
I ostat će, ostati sve do kraja,
O leptiru leta velikog…