Za svjetlost meteora zaslužna je njihova velika brzina!
Meteori su poznati ljudima otkada su prvi puta pogledali u nebo. Sastoje se od malih krhotina, koje konstantno upadaju u Zemljinu atmosferu.
Kako prodiru sve dublje, tako se, zbog trenja, samozapaljuju. Obično se to događa na mezosferi, na visini od oko 80 kilometara. Veće krhotine se brže kreću pa su i sjajnije. Najsporije u našu atmosferu ulijeću brzinom od 12 kilometara na sat, a najbrže putuju sa 72 kilometra na sat.
Upravo je brzina ono zbog čega meteori tako jako sjaje. Oni objekti koji se kreću jako brzo nose i velike količine energije, a upravo ona se pretvara u svjetlost koju noću vidimo na nebu.
Meteori izgaraju na visini od 130 do 70 kilometara. Tamo je atmosfera još jako rijetka da ne prestavlja velik otpor samom gibanju, no dovoljno gusta da se meteori trenjem istroše. Meteori se javljaju sporadički, pojedinačno, te u rojevima. U rojevima meteorskih pojava ima od 10 do 100 u satu, a katkada i do 10 000 u satu. Govori se o meteorskoj kiši ili pljusku. Učestalost meteora raste pred jutro, a tada im raste i sjaj. Razlog je u tome što se brzina meteora vektorski zbraja s brzinom Zemlje. Meteor koji dostiže Zemlju (a to se događa navečer), giba se manjom relativnom brzinom nego meteor koji se sa Zemljom sučeljava (što se događa ujutro). Zato će u jednakim vremenskim razmacima do Zemlje stići više meteora ujutro nego uveče. Zbog veće relativne kinetičke energije i sjaj je veći.