Zašto ljudi ne viču kada ih vode u smrt, zašto se ne oglase, zašto ne traže pomoć. Zašto ne bježe?
Iako nemaju kome da viču, nemaju kuda da bježe, nemaju kome da se jave, ljudi spavaju, sve su kuće čvrsto zatvorene.
Ne govorim radi sebe, ja nisam osuđen na smrt, pustiće me, vratiće me uskoro, vratiću se sam, poznatim putevima, ne ovim tuđim, strašnim, nikad više neću slušati kako psi laju, beznadno laju, na smrt i pustoš, zatvoriću vrata, začepiću uši voskom da ne čujem.
Jesu li čuli svi koje su vodili? Je li im ovo lajanje bilo posljednji ispraćaj? Zašto nisu vikali? Zašto nisu bježali? Ja bih vikao kad bih znao šta me čeka, ja bih bježao.
Svi bi se prozori otvorili, sva bi se vrata raskrilila.