Nisu to bile ni pripreme, niti očekivanja, niti želje da svi stanemo iza nogometne reprezentacije Bosne i Hercegovine pa da pobijedi Izrael i ostane živa u igri za Evropsko prvenstvo 2016. godine. Tema o kojoj se mnogo više pričalo uoči kvalifikacionog susreta s Izraelcima prošlog petka u Zenici bio je Ognjen Vranješ.
Otkako je na jednoj fotografiji koju je snimio s navijačicom bh. tima uoči okupljanja na Ilidži, otkriveno da na unutrašnoj strani podlaktice ima istetovirane granice Republike Srpske, Vranješ je postao top-tema u regionu. Uprkos činjenici da je ona u potpunosti u znaku selekcije BiH, reprezentativnih kadrova i prizora navijača našeg državnog tima, na njegovoj stranici na Facebooku osvanulo je mnogo komentara koje papir ne trpi. Na njega se slila bujica uvreda i optužbi s jedne, a riječi podrške s druge strane entitetske granice. Onako kako to kod nas, nažalost, obično i bude.
Ne pogađa me
Sam Ognjen nije se oglašavao. Makar ne riječima. A u samoj utakmici s Izraelom odgovorio je igrom, koja je, bez dileme, bila vrhunska i podređena pobjedi reprezentacije.
Ognjene, kako se osjećate ovih dana, kada je sve prošlo?
– Pa sve je super. Utakmica je bila veoma bitna i, na kraju, karakterna. Pokazali smo da možemo da pobijedimo i kada smo u tako teškoj situaciji. Sada možemo na zasluženi odmor pa da se pripremamo za sljedeću utakmicu u Belgiji, koja je najvažnija.
Kako ste proživljavali period uoči utakmice, na pripremama, nakon što su počeli izlaziti tekstovi i slike o tetovažama?
– Pobijedio sam mnogo veće stvari od ove. Nemam ništa protiv naših navijača. Oni su tu da kažu šta im se sviđa, a šta ne sviđa. U ovom slučaju su pokazali nezadovoljstvo, ali to je njihova stvar. Meni je bilo važno da su igrači, selektor i Nogometni savez BiH stali iza mene i da mi niko od njih ništa nije predbacio zbog tetovaže. Navijači mogu reći šta žele, ali mene to ne pogađa. Nisam pao, digao sam glavu i krenuo dalje. Nadam se da ćemo se slagati bolje u budućnosti.
A kako Vam je bilo na stadionu kada ste vidjeli transparent navijača da Vam je “sat otkucao”?
– Pa, nije mi bilo svejedno. Nije lijep osjećaj, ali ja sam profesionalac. Znam da sam tu da igram za svoju državu i to sam i učinio.
Ali, ipak ste odigrali odlično. Otkud ta psihička snaga?
– U svakoj utakmici dajem svoj maksimum. Tako je bilo i sada. U Turskoj sam u svakoj drugoj utakmici bio u timu kola, a to nije slučajno. Sve je to plod dobre igre.
Pretpostavljam da su Vam i saigrači u reprezentaciji pomogli da sve prebrodite?
– Naravno da jesu, oni su mi bila najveća podrška. Provodio sam po 24 sata s njima. Svi su mi govorili da se ne obazirem ninašta, da se skoncentrišem, jer igram na takvoj poziciji da nemam pravo na greške. Hvala im, hvala i selektoru, Savezu…
Nemam objašnjenje
Kakva je, ustvari, priča o tim tetovažama?
– To sam uradio prije godinu i po, ali niko od igrača to nije vidio. Iskreno, mislim da nekog objašnjenja nemam. To sam istetovirao iz gluposti, a ne zato što sam to želio ili što me je neko nagovorio. Nije ni iz dosade. Najprostije rečeno, ne mogu objasniti zašto. Ne znam ni ja zašto sam to uradio.
A naknadne ispravke?
– Želio sam smiriti situaciju. Ne zbog navijača nego zbog kolega iz svlačionice. Niko mi od njih ništa nije prigovorio, ovo je moje tijelo i radim s njim šta hoću. Ali, odlučio sam prepraviti tetovažu iz poštovanju prema igračima i timu.
Uredu. Dobili smo Izrael, a šta dalje? Kakva su očekivanja?
– Ova utakmica je bila najvažnija do sada, ali će svaka nova ponovo biti najvažnija. Protiv Izraela smo dokazali da možemo. Sada trebamo pokazati kontinuitet i da se, ako Bog da, svi radujemo i da vidimo Francusku kao što smo vidjeli i Brazil.
Čini se da nam u nekim realnim procjenama ne gine treće mjesto. Je li baraž ono što bi Vas zadovoljilo?
– Iskreno, jeste. Ja i gledam prema baražu, jer realno, teško se probiti među prva dva mjesta. U fudbalu je sve moguće, ali mislim da je naša realnost baraž pa preko njega na Evropsko prvenstvo. Siguran sam da to možemo.
Od srca dajem sve reprezentaciji
Neću od Vas tražiti da se obraćate navijačima. Znate šta misle i kako misle i da sve što kažete, može biti tumačeno ovako ili onako. Ali, možete li objasniti svoje shvatanje reprezentacije BiH i ono što Vam ona znači u životu?
– Ja sam takav tip igrača da mi nije bitno igram li za ulicu, prijatelje ili za reprezentaciju. Uvijek dajem maksimum. Tako sam rođen i tako sam odgojen. A, naravno da mi reprezentacija znači. Drago mi je što sam njen član i dajem sve od sebe, mnogo mi znači u životu. Drago mi je što sam njen član i od srca dajem sve od sebe da joj doprinesen što više mogu.
Mešina podrška je bila najznačajnija
Čija Vam je podrška bila najznačajnija? Ko Vas je najviše ohrabrio?
– Selektor Mehmed Baždarević. Najviše me je podržao, ali volio bih da ono što smo pričali, ostane između nas dvojice.