Dođoh,vidjeh djevojku podrinjku što se imenom Srebrenica zove,baš danas kada puni 20 ti rođendan. Lijepa,sazdana kao i uvjek,djevojka dugih raspletenih kosa,što se poput mirisnih srebrenički lipa njišu.Živi život samo što život živi u njoj. Upitah je: Zar ti je dvadest godina već? Reče mi: “Danas tačno punim dvadeset, sa mnogo čežnje u meni za životom koju kazat ne mogu”! Rekoh: Čežnja tvoja, šta je to? Reče mi:”Djevojka,čedna, života željna,a to danas nemam! Rekoh: Ponosna si? Reče mi:” I to su mi baš danas uzeli,oni koji ponos u sebi ne nose,pa žele sa mojim da se ponose! Rekoh: Udaj se! Reče mi: “Zar onaj kome su čednost otrgli, ponos uzeli,nevinost sa lica skinuli,može da se uda!? Rekoh joj: Ne žalosti,ne tuguj!Tvoj ponos,tvoja čednost i tvoja nevinost je još veća,baš danas kada vidiš da su je neljudi od tebe otrgli. Zar ne vidiš cvijete zvani Srebrenico,da se mladići godina tvojih po Dženetu za tebe spremaju, da od tebe prose čednost tvoju.Vesele se tvom dolasku i žude za pogledom tvojim,licem tvojim, koje svaki dan što je bliže istini većim sjajem sija. Srebrenica reče djevojka da si. Dušu i dah napajaš moju,dok te gledam podrinjskim dolinama sa ukrasima bijelim što se nišani zovu,odavajući baš posebnost,čednost,nevinost i ponos,nada sve za one “Koji su razumom obdareni” i tako Furkanom prozvani.
(Moj skromni doprinos u iščekivanju sehura 10.07.2015 godine.)
Kemal IBRIĆ,Tešanj