Heljda je u Evropu stigla tek u srednjem vijeku iz Azije, a u našim krajevima još uvijek je zapostavljena u ishrani.
U kulinarstvu se heljda smatra za žitaricu, a to mišljenje je pogrešno. Botanički, ona spada u zeljasto povrće, a ponekad se svrstava i u voće. Cvjetovi heljde veoma su aromatični, pa pčele vole da ih oprašuju, a kasnije proizvode med koji ima karakterističnu tamnu boju i jak miris. Ovaj med ima veoma ljekovita svojstva. Heljda se lahko vari, prepuna je vitamina B i mnogih hranljivih sastojaka. Mljevenjem heljdinog zrna se dobija brašno od kog se pripremaju hljeb, razna peciva, a posebno su ukusne i zdrave palačinke od ovog brašna.
Heljda ne sadrži gluten, pa osobe koje su alergične na njega mogu bez problema da uživaju u jelima od heljde. Heljda se često koristi kao zamjena za pirinač ili se priprema kao kaša.
Evo za šta je sve heljda dobra i zbog čega trebate da počnete da je konzumirate:
– Smanjuje nivo šećera u krvi, povoljna je za dijabetičare
– Ne sadrži gluten, zbog toga je pogodna za alergične osobe
– Održava zdravlje kardiovaskularnog sistema
– Bogata je mineralima, sadrži fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, bakar i mangan
– Bogata je dijetalnim vlaknima
– Sadrži osam esencijalnih aminokiselina
– Bogata je flavonoidima
– Otkriveno je da heljda smanjuje visok krvni pritisak i holesterol
– Smanjuje rizik od nastanka raka