Prije više od tri milijarde godina površina Marsa se okrenula oko svoje jezgre pomaknuvši rijeke, ledene kape i vulkane, čime se mogu rasvijetliti neke velike tajne Crvene planete.
“Da se takav zaokret dogodi na Zemlji, Pariz bi se našao u polarnom krugu”, rekao je za AFP Silvain Buli, geomorfolog na Univerzitetu Južni Pariz i jedan od autora studije.
Za taj veliki pomak od 20 do 25 stepeni odgovorna je orijaška vulkanska kupola Tarsis, koja je više od deset hiljada puta veća od najvećeg vulkana na Zemlji (Mauna Loa na Havajima), velika gotovo kao Francuska. A obim Marsa je osam puta manji od Zemljina. Kako se navodi u studiji, svojom neobičnom masom vulkanska kupola je prouzrokovala okretanje površinskih omotača Marsa (kore i plašta) oko njegove jezgre, što je kao da okrenemo plod marelice oko košpice.
“Taj se fenomen protegnuo kroz desetine miliona godina”, dodao je Buli. “Mislimo da se slično dogodilo i na Zemlji, ali to još treba dokazati”, napomenuo je.
“Da se takav zaokret dogodi na Zemlji, Pariz bi se našao u polarnom krugu”, rekao je za AFP Silvain Buli, geomorfolog na Univerzitetu Južni Pariz i jedan od autora studije.
Za taj veliki pomak od 20 do 25 stepeni odgovorna je orijaška vulkanska kupola Tarsis, koja je više od deset hiljada puta veća od najvećeg vulkana na Zemlji (Mauna Loa na Havajima), velika gotovo kao Francuska. A obim Marsa je osam puta manji od Zemljina. Kako se navodi u studiji, svojom neobičnom masom vulkanska kupola je prouzrokovala okretanje površinskih omotača Marsa (kore i plašta) oko njegove jezgre, što je kao da okrenemo plod marelice oko košpice.
“Taj se fenomen protegnuo kroz desetine miliona godina”, dodao je Buli. “Mislimo da se slično dogodilo i na Zemlji, ali to još treba dokazati”, napomenuo je.