Verovatno najpoznatiji naučnik svih vremena, Albert Ajnštajn rodio se na jučerašnji dan pre 137 godina u oblasti Virtemberg, koje je bilo deo Nemačkog carstva. Njegovim raspadom ostao je bez zemlje, pa je postao Švajcarac, nakon toga Austrijanac, ponovno Nemac, a poslednjih petnaest godina života proživeo je kao Amerikanac.
Uživao je u jedrenju, ali nikada nije naučio da pliva. Ajnštajn je bio umetnička duša, a tvrdio je da bi verovatno bio muzičar, da nije fizičar. Svirao je violinu, a muziku je voleo jer je podsticala njegovu maštu. Nije se pouzdao previše ni u obrazovanje, ni u školstvo. Poznate su njegove tvrdnje da je mašta mnogo važnija od obrazovanja, jer je ono ograničeno, dok mašta pokreće svet.
Oni koji obožavaju njegov lik i delo često se bave analizama, ne samo dela, već i reči i načina života. Tako su saznali, između ostalog, da je jako retko nosio čarape, ali i da je za kućnog ljubimca imao depresivnu papigu, kojoj je pričao viceve, ne bi li je oraspoložio.
Jedna od retkih tamnih mrlja u njegovom životu je odricanje vanbračne ćerke koju je dobio s Milevom Marić. Nazvali su je Lizerl, ali niko ne zna šta se s njom dogodilo. Većina pretpostavlja da ju je par dao na usvajanje.
Albert Ajnštajn postao je ikona nauke, posebno fizike, a grimasu simpatičnog raščupanog dedice koji se plezi, mnogi i dan danas kopiraju. Nakon njegove smrti 1955. godine patolog je uzeo njegov mozak i čuvao ga čak 40 godina.