Arhiva članaka objavljenih na Visoko.co.ba

Registar parafiskalnih nameta izrađen, ali se ne objavljuje: U BiH se i ne zna koliko ima poreza

Građani uglavnom ne znaju za kakve se sve potrebe izdvaja novac od privrede ove države. Jedna od tih nepoznanica se odnosi na parafiskalne namete, piše Patria.

Prema okvirnim proračunima poslodavaca u oba entiteta, blizu milijardu KM parafiskalni nameti uzmu od privrede BiH. Republiku Srpsku parafiskalni nameti koštaju 190 miliona KM, bez jednako velikih lokalnih parafiskalnih nameta u ovom entitetu.

Registra nema, a pojavljuju se novi nameti  

Za sada Vlada Federacije ne izlazi u javnost sa registrom parafiskalnih nameta. Prema nekim dosadašnjim istraživanjima ukupno u BiH ima preko 200 različitih parafiskalna nameta. Na nivou Federacije govori se o 68 parafiskalnih nameta. Vlada je polovinom decembra prošle godine obećala da će u najskorijem roku završiti registar parafiskalnih nameta. Zatražili smo mišljenje od direktora Udruženja poslodavaca FBiH Mladena Pandurevića o registru i redukciji ovih nameta, ali on o tome nije želio govoriti.

Patrijin neimenovani izvor, izuzetno upućen u ovaj problem, kaže da registar parafiskalanih nameta još nije završen, niti je objavljena informacija o progresu.

„Registar se čak niti ne izrađuje u resornom ministarstvu već u sklopu projekta FAR (Projekat reforme fiskalnog sektora) kojeg finansira USAID, a nadležnim vlastima bit će dat na raspolaganje pripremljeni registar. Informacije kojima raspolažem govore da je registar za nivo BiH, entiteta i kantona odavno pripremljen, ali iz nepoznatih razloga se ne objavljuje, iako je taj registar i obaveza iz Reformske agende.“

Da li je bilo dovoljno javne rasprave o tom pitanju?

„Da, bilo je mnogo diskusija i najava redukcije parafisklanih nameta, moratorija na pojavu novih. Ali vlade u BiH do sada nisu donijele nijednu konačnu odluku koja bi značila ili brojčanu ili administrativnu ili finansijsku redukciju parafiskalnih opterećenja. Čak naprotiv, zbog budžetskih dubioza na sve strane, i dalje se pojavljuju novi nameti, što je potpuno suprotno najavama o rasterećenju privrede i poboljšanju poslovnog ambijenta“, upozorava naš izvor.

Najopterećenija privreda u Evropi

Prema relevantnim istraživanjima, opterećenje poslodavaca u Bosni i Hercegovini je najveće u regionu, a među najvećim u Evropi i iznosi 72,2 posto. Na svaku isplaćenu marku državi se mora platiti 72 feninga. Sa svim parafiskalnim nametima na nižim nivoima, u zavisnosti od kantona ili općina poslodavci moraju isplatiti čak 90 feininga na jednu isplaćenu marku plaće.

Posebna priča o parafiksalnim nametima tiče se problema sa investitorima.

Vlada Federacije mora ponuditi Registar parafiskalnih nameta i model redukcije i racionalizacije ovih opterećenja privrede. To će označiti i početak administrativne reforme i uvod u onaj daleko osjetljiviji posao za Reformsku agendu, a to je reforma javne uprave.

Proudly powered by WordPress