Arhiva članaka objavljenih na Visoko.co.ba

Dragan Bursać: Ubijanje Vuka i posljednji dani

Naprvo, znam Vuka Bačanovića. Prijek je, ishitren, često bahat, ali istinoljubiv. Zna zakasniti po mjesec dana na dogovorenu pivu, ali zna pomoći isti sekund.

Taj Vuk, kome prijete smrću samo zato šo raskrinkava sarajevsku mahalu, najbolji je lakmus papir naše stvarnosti. Tom Vuku koji je grubo (a, kako bi drugačije), na svom FB profilu isprozivao “gradžane” i Sarajevo, postao je vododijelnica između istine i laži.

Između zablude i zdravog razuma.

I dobio otkaz na Federalnoj televiziji. Onako usput. Kao nagradu, šta li?
A, radio je smo svoj posao. Jednako dobro kao i kad je raskrinkavao popove pedofile po istočnoj Bosni i Srbiji. I tada mu je prijećeno smrću, ali mu niko nije pokazao šut kartu sa posla. Nekako, jebu vam familiju, prozivaju vas kad udarate na ustaše, balije i četnike, ali kad uperite prst u “gradžane”, odistinski ste najebali.

Nema egzistencije.

A, šta je Vuk kriv, gradžani Sarajevski? Što vas je isprozivao da ćutite kao pičke ne bolesni performans u po’ čaršije?

Intelektualci, koji se tovare u građane muče. I sad kad Bačanoviću prijete smrću i prošle nedjelje u vrijeme performansa “genocidna Republika Srpska”. A, baš oni, novinari, publicitri, političari trebaju dići glas protiv bošnjačkog nacionalizma.

Mantra kao javna tajna

Logički silogizam gladi:
Određeni Srbi su počinili genocid u Srebrenici. U Republici Srpskoj je Srebrenica i počinjeno je još genocida. Dakle, Republika Srpska je genocidna tvorevina, a Srbi genocidan narod.

Sasvim jednostavno pitanje. Slažete li se sa ovom gnusnom hipotezom? Ćutanje građansko ću shvatiti kao ultradesničarsko nacionalističko probošnjačko odobravanje.

Vuk se nije složio. Kao što se, uostalom  zdrav razum ne slaže sa bilo kakvim uopštavanjima i relativizacijama.

Postoji Tomašica, Kazani, Omarska, Kereterm, Čelebić, postoji Srebrenica na koncu. Postoje ljudi koji su počinili genocid i zločine. Imenom i prezimenom. I baš zato smo ljudi ( ako smo) jer se nećemo vječno kriti iza skuta majčice Srbije, Hrvatske, kosovskog mita, tisućljetne hrvatske države, a bogme se nećemo kriti niti iza performerskog brendiranja genocida od strane postmoderne postmortem gradžanštine.

I Vuk se nije krio. Pa je otkaz popio. A Vuk je upravo jedan od prvih koji se u istorijskok dijalektičkoj nužnosti uzdigao iznad samozadovoljne kaste kvazidemokratskih lezilebovića i upro prstom u osinje gnijezdo lokalnih gradžanskih kona i pjevčića.

I nije njegov grijeh što je barem
nominalno Srbin, kako nacionalisti, koji su jedva dočekali ovaj linč, pokušavaju predstaviti situaciju, nego što je upro prst u novo političko i NVO plemstvo Saraja. A, oni ne praštaju.

Ta, istina se rijetko kad praštala. Ali je dobra, otriježnjujuća. Samo treba imati muda i progovoriti o njoj.

I svako u svojoj avliji. A, ima još ljudi koji bi rekli istinu o tzv. Sarajevskoj eliti. Baš ljudi. Ne Srba, Hrvata i Bošnjaka. Na žalost, stanje je toliko katastrofalnk da mi uputno nije imenovati te ljude. Zbog njihove egzistencije.

Ljudi moni, propitali smo se za istinu od Visoke Krajine do juga Hercegovine. Na red je došlo šeher Sarajevo.

Drage Sarajlije, ja ne znam da li se prvi odistinski novinarski vučići u vodu bacaju, ali znam da im je teže prozboriti o Kazanima sada nego 1996. Znam da je suluda instalacija ružila vaš grad nekoliko dana, a da se niti jedna građanaka partija nije oglasila. Ozbori, šta li?! Znam da je jedan ogranak Javnog servisa optužio čovjeka zbog istine i dao mu otkaz, prepustivši ga javnom linču. Sramota!

Neću Bačanovića porediti sa Sokratom, ali građane sarajevske mogu sa atinskim. Krivudav je put do istine i demokratije za svako, na lovorilama, instituciji kolektivne žrtve uspavanom čedu, do odistinskog suočavanja sa realnošću.  Da genicid je počinjen, da zločini su počinjeni, da svi ljudi su se pokorno i skrušeno izvini i zatražili oproštaj. Neljudi neće nikada. Ali, nama ljudima valja dalje.

I ne, neće biti lako niti jednom Magelanu koji krene surovim vodama istine. Od Banjaluke, Mostara, Sarajeva… Udaraće ga nabildana desnica, atrofirana ljevica, bolokurcni centar… Udaraće Prometeja i lučonošu istine svaki bahati krkan u dvojoj nahiji i svaki “slobomisleći gradžanin” koji je više puta vidio Londona od Živinica.

Vuk je dao tek prvu javnu vakcinu tzv. slobodnomislećem sloju iz pozicije upravo tog sloja. A, za iscijelnenje će trebati dugotrajna terapijska kura.

Reci mi kojeg Vuka čitaš pa da ti damo otkaz, nekako titra pitanje nad Valterom koji to odavno više nije.

Paradoksalno, kad su vam jaja u procjepu i Karadžić i Drašković su prihvatljiviji vuci od Bačanovića.

I zato građani sarajevski odvojte žito od kukolja, preciznije distancirajte se i prokužite kastu “gradžana”, koja samoživo sisa vaše živote poput bilo kakvog nacionaliste.

U protivnom, i Vuk bez posla u smrtnoj opasnosti i ovce ošišane.

Proudly powered by WordPress