“U subotu – 19.11.2016 izašla sam iz zgrade, gdje stanujem, u Ulici “Aska Borića” 15a, pogledala lijevo i desno, uobičajeno da vidim gdje su psi, jer ih ima veliki čopor u blizini zgrade.
U pravcu kretanja desno je ležao pas na udaljenosti oko 1.5 m, a na lijevoj strani na udaljenosti oko 20 m bilo ih je četiri-pet.
Neočekivano i ničim izazvan pas koji je ležao je skočio, zalajao i munjevito me sustigao i ujeo za potkoljenicu desne noge, a tada su reagovali i ostali psi, lajući i brzo približavajući mi se.
Nisam imala ništa u rukama i ne znam kako sam se otrgnula od psa zakačenog zubima za moju nogu i utrčala u ulaz.
Čekala sam 10-ak minuta da neko naiđe da izađem i što prije da odem do ambulante jer kroz pocijepane hlace sam vidjela da rane krvare.
Primila sam antitetanus, dobila recept za antibiotike, očistili su mi ranu i previli, zbog očigledno velikog stresa dali su i injekciju za smirenje. Vraćajući se kuci isti pas je ležao u blizini ulaza i zarežao i ja sam odustala od ulaza u zgradu, čekajuci da neko naiđe.
Pozvala sam policiju, a oni su me savjetovali “da pozovem Šapu”, a da broj nađem na informacijama.
Nisam imala izbora pa sam pokušala nazvati Šapu, na jedan ponuđeni broj niko se nije javljao, drugi su mi rekli da nije u upotrebi, a treći da sam pogriješila.
A i da sam ih dobila, sumnjam da bi i došli jer nisam ja ujela psa, nego pas mene.
Poslije sam u pratnji komšije izašla iz zgrade i otisla do MUP-a Centar da naprave zapisnik, jer ni oni nisu došli na moj poziv.
U strahu sam i zabrinuta – kako izaći napolje, ići na posao i nisam sigurna da ću i smjeti, ko zna do kada.
visoko.ba/ugriz.com