Vjerovatno ste već čuli priču o Vasi Ladačkom, eh i ovaj naš paun (s malim slovom „p“, jer da ti se ime piše velikim slovom treba zaslužiti) je nešto na taj fol. Ono im'o koliko treba, al’ je htio mnogo više. Nekako se njegova raja izgradila, a on se puno trošio oko toga šta drugi imaju, a on nema. Pa paun prvo zaganj'o neki poslić i uvalio se u „elitnu“ raju preko te svoje raje, jer oni su već izgrađena imena. Zatim ga oni „poguraju“ te mu nađu i klijente, eto nek’ se gradi i radi kad već hoće. Dobri ljudi stvarno, al’ on to iskorištav'o ,a oni ga i danas puštaju da misle da ih je preš'o, samo da vide dokle ide njegov bezobrazluk. A onda je prešao na firmiranu odjeću, ima se može se, ipak je on ličnost, ne može on sa srednjom školom hodati u „nepotpisanoj“. Ali kaže narod, oprostite na izrazu,“ne može kuja zeca stić’ ”,možeš kupiti odjeću, al’ ne možeš pamet, pa je u četrdesetim odlučio studirati, odnosno, kupiti diplomu i odmah ispred imena dodao dipl. Zezala ga raja pa i danas mu se svi smiju, a on pun sebe i ponosan na svoje neznanje folira da ne primijeti, jer šta oni znaju, on je sad u svojoj glavi iznad svakog. Najbitniji, napametniji, najarogantniji, naš paun je baš ovakav u svojim očima.
Poštujem ja ljude koji se cijeli život intelektualno grade, ali ovo ne znam je l’ mi smiješno ili žalosno, jer njemu je važno zvanje, a ne znanje. Helem, sve to našem paunu nije dovoljno nego hoće i u stranku, da se pita, da određuje, da se njegova „pika“, u kući žena gazda pa kompleksi čine svoje. Daju mu šansu i u stranci, opet ova fina raja. Ali on onda k'o škorpija, pusti svoj otrov na one zbog kojih je tu. Čudno izražavanje zahvalnosti. Na početku okupi rođake, rodbinu, komšije i prijatelje i uz njihovu pomoć smijeni ljude koji su znali raditi svoj posao i preuze njihovo mjesto, prevarom. U svemu tome je imao pomoć gospođe lisice (opet s razlogom malo „l“) kojoj je s ostalim lisicama zajednička jedino lukavost, hinjaluk, lopovluk, jer se mudrošću i pameću, nažalost, ne može pohvaliti, i njih dvoje to sve pretvoriše u cirkus. Sad to liči na seosku zadrugu, sve u propast otišlo, ali oni svoje funkcije ne daju, jer drugi su krivi, ni oni se ne podnose, ali pred svijetom ruku pod ruku. Priča o lisici će se nastaviti nekom drugom prilikom, fokus je na našem paunu, on se strašno ljuti kad se ne obraća pažnja na njega, kad on priča ostali trebaju samo slušati i niko ne smije pričati, jer se desi da zaboravi govor koji je spremao pred ogledalom.
Nalicka se onako, k'o kakva žena kojoj je izgled sve što ima ponuditi, pa se onako glasno smije i još glasnije priča šuplje priče, na taj način krije svoju nesigurnost i neznanje. Toliko lažnog osmijeha izazvalo mu je blagu deformaciju vilice pa sad ima čudne tikove. Možda ga takvog nesigurnog i ne treba kriviti, jer svi oko njega imaju titule, njegova žena, također, ona je u svojoj struci poznata i priznata, ima poziciju. Svi imaju titule, a on, pa on je muž te žene, to je njegova titula…Naš mali paun valjda nauči da treba zagristi samo onoliko koliko može progutati.