Niko živ ne može, a i ne mora, izmišljati datume koji nešto znače kad oni postoje i zapisani su.
I bi to 26. oktobra 1377.g. prije 636 godina u Milama kraj Visokog Tvrtko I. ban Bosne odluči postati kralj zemlje svojih podanika, oslobodi se vazalskih odnosa sa svojim komšijama, naokolo. Dernek se održa u gradu Visoki na Visočici u prisustvu aristokracije koja se dođe pokloniti novom kralju starog naroda.
Kažu, iskova zlatnik u čast svoga krunisanja i bi najljepši dukat vremena u kom živi Tvrtko I,koji je značio mnogo teritoriji i narodu koji življaše tada i koji bi značajna kraljevinau granicama Evrope stara kao stara evropska civilizacija.
I bi velika, brdovita i predivna kraljevinama tadašnje Evrope, pa teško boli življenje na postojeću, a danas nestajuću zemlju koju niko više ne voli onakvu kakva jeste, nego je sabljom “rastura“ kao da je nekad takva bila, a nije, neka znaju oni koji to rade i kojoj danas svako tutor želi biti zarad posjeda, većeg od prstena pečatnjaka.
A Bosna je nastala na mjestu ruševine koju potiru iz razloga da bude ono što nikad ne može biti, a to je da je nema više.
Čestitka neka ti znači nešto, dokle još postojiš i svima onima koji žele imati svoju zemlju tamo gdje je nekad bila, do danas ostala, a sutra onakva dokle joj drugi dadu postojati, jer ovo nije nikad bila moja Bosna za koju su ginule generacije, makar bila i žuto obojena.
I neka ti je još sretna i sjetna godišnjica Bosno moja i Hercegovino.