“Počinje se činiti da se pretvaramo u neko pleme koje polako nestaje. Nažalost, u ovoj zemlji pozorišnih ljudi nikad nije bilo puno. Pogotovo nije bilo onih tako zaljubljenih u pozorište na način na koji je bila zaljubljena Gordana Muzaferija. Sve je manje tih ljudi koje sam volio sretati u teatru, ljudi od kojih sam prije svega učio.
Bio sam joj zahvalan zbog svih onih redova, koje je napisala o mojim dramama. A zahvalnost je veća jer kao što sam rekao malo je ljudi koji gledaju, idu u teatar, a koliko je tek malo onih koji pišu o teatru.
Gordana Muzaferija je putovala i ljudi iz svijeta teatra su joj vjerovali. Bila je osoba koja je priču o bh. teatru širila na najbolji mogući način. Sve je manje ljudi koji će zaljubljenost u bh. teatar pokazivati drugima, a ne nama samima, koji će o tome pričati vani, onima koji nas ne znaju.
A svi znaju i šta je Gordana Muzaferija uradila u svom Visokom. Ona priču o pozorištu nije dijelila na priču o amaterima i priču o profesionalcima, ona je jednostavno voljela pozorište, voljela se baviti dramskom književnošću.
U ovom trenutku, sve to je manje važno od smrti jedne relativno mlade žene. Odlazak Gordane Muzaferije bio bi tragičan i da se nije bavila teatrom, nego da se bavila bilo čim drugim”, rekao je Imširević. (Fena)
