Ratovi na prostoru bivše Jugoslavije iz devedesetih godina prošlog stoljeća danas su nastavljeni „ratovima“ između udžbenika istorije, u kojima se nude različite interpretacije sukoba. Genocid u Srebrenici, za srednjoškolce u Srbiji, je jedan u nizu zločina. I to najčešće zločina počinjenih nad Srbima, kaže istoričarka Dubravka Stojanović:
„U najvećem broju udžbenika, zločini su dati kumulativno. Obično su stavljeni u neku zagradu, a u toj zagradi se nalaze svi zločini počinjeni u ratovima u EX YU. Ređaju se odvojeni zarezima. I tu se, u toj zagradi, nađe i Srebrenica. Prema tome, najčešći način prikazivanja je da Srebrenica nije ni na koji način izdvojena iz drugih. A ti drugi koji se prikazuju, kada ih malo analiziramo, vidimo da su većinom zločini nad Srbima i da daleko manje ima zločina koji su počinili vojnici sa srpske strane, nego ovi drugi. I kroz te zagrade, koje pokušavaju da reše problem, zapravo ponovo se pravi ta samoviktimizacija i slika o sebi kao o najvećoj žrtvi.“
Istoričarka Fonda za humanitarno pravo Marijana Toma jedna je od autorki najnovije analize udžbenika istorije u Srbiji o ratovima u 90-im, u svetlu utvrđenih činjenica pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Ona navodi primer jednog takvog niza pažljivo odabranih zločina:
„Na primer u udžbeniku Mire Radojević za IV razred gimnazije navodi da su – najstrašniji primeri etničkog čišćenja zabeleženi u zločinima nad civilnim stanovništvom u Pakracu, Gospiću, Ovčari kod Vukovara, Kravici, Skelanima, Bratuncu, Medačkom džepu, Ahmićima, Goraždu, Srebrenici i drugim mestima.”
Srebrenički zločin se, kaže Marijana Toma, pominje u svim udžbencima, ali genocid, samo u jednom:
„Samo jedan udžbenik kaže da su Ratko Mladić, koji je vodio operaciju zauzimanja Srebrenice, i drugi srpski oficiri, u međuvremenu optuženi za ratne zločine, uključujući genocid pred Međunarodnim krivičnim sudom za EX YU. Najinteresantniji deo. Ovaj udžbenik kaže da je Međunarodni sud pravde u Hagu, u presudi po tužbi BiH protiv SRJ ovaj zločin okvalifikovao kao genocid, ali Srbiju nije povezao sa ovim događajem. To je naravno potpuno netačno, obzirom da je Srbija proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o genocide prema presudi Međunarodnog suda pravde”,konstatuje Toma.
Sa kakvim stavovima izlaze mladi iz srednje škole? Da li znaju i veruju da je počinjen genocid u Srebrenici ili će verovati onima koji to negiraju?
Dubravka Stojanović kaže da nije samo problem da li se i kako učilo o srebreničkom genocidu, već je problem kompletna interpretacija ratova 90-tih:
„Nije uopšte promenjen način na koji se ti ratovi ocenjuju u odnosu na vreme kada su oni počeli. To je za mene najveći problem. Miloševićev govor o tome zašto počinju ratovi se i danas nalazi kao objašnjenje tih ratova”, ističe Dubravka Stojanović.
Grupa istoričara od Slovenije do Turske i Kipra radi godinama na projektu zajedničkih knjiga o istoriji Balkana. Prve četiri knjige o daljoj prošlosti su završene, a sada se privodi kraju najnovija istorija, od 1945. do 2008. godine, dakle i ratovi 90-tih. Šta bi trebalo da se uči o ratovima 90-tih na primeru Srebrenice?
„Sa stanovišta struke, nema ničeg spornog. Postoje sudske presude, pre svega Međunarodnog suda pravde u Hagu. Prema tome, tu treba staviti deo iz te presude, koji je nesporan. Samo države koje ne žele da budu članice UN-a, mogu to da dovode u pitanje”, objašnjava Stojanović.
To je odgovor struke na pitanje kako ublažiti efekte ideologizorane interpretacije prošlosti, kako sprečiti da se mladi pripremaju za neke buduće sukobe, na danas naučenim pogrešnim lekcijama, na istorijskim poluistinama i neistinama o srpskoj naciji-žrtvi, toliko korišćenoj pred ratove 90-tih. Zar je onda čudan odgovor beogradskog srednjoškolca koji reč genocid isključivo vezuje za pobijene Srbe, pa mu se tako, nimalo slučajno, od Srebrenice učinio Jasenovac.