Tužilaštvo BiH uputilo je predsjedniku Republike Srpske (RS) Miloradu Dodikupoziv za saslušanje u svojstvu osumnjičenog u predmetu u vezi s referendumom u tom entitetu, potvrdio je medijima danas portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić.
Iz Tužilaštva BiH nisu željeli spekulisati šta će biti ako Dodik odbije ovaj poziv, kao ni koliko dugo će Tužilaštvo BiH čekati Dodika da se odazove na poziv.
U Tužilaštvu BiH kažu kako je formiran predmet u vezi sa neizvršavanjem odluke Ustavnog suda BiH.
Profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Zarije Seizović kaže da je Tužilaštvo ipak trebalo reagovati ranije.
“Da je Tužilaštvo BiH radilo svoj posao ranije ono se ne bi obraćalo saopštenjima, nego bi istrage davno bile pokrenute i optužnice već podignute, a oni koji su povređivali zakon bili sankcionirani. Ja bih zaista volio vidjeti funkcionisanje pravne države, ali u to sumnjam”, komentariše Seizović.
Pakt Dodika i Izetbegovića
Ekonomista Aleksa Milojević iz Bijeljine smatra da je cijela priča oko referenduma dogovorena između dva lidera u dva entiteta Milorada Dodika i Bakira Izetbegovića, jer izborna je godina, a najviše glasova ipak donosi strah od rata i ugroženosti naroda, ocjenjuje Milojević.
“Referendum je jedna potpuna zloupotreba naroda. To je bila izuzetna saradnja između Bakira koji je žalbom Ustavnom sudu, sportski rečeno, nabacio Dodiku loptu da opoziciju koja mu se nije znala suprotstaviti, porazi referendumom, zarad političkih poena koji mu trebaju na lokalnim izborima. Naši političari se ne bave socijalnim pitanjima, nego pred izbore potegnu neka nacionalna vruća pitanja, emocije dovedu do usijanja i tako ubiru političke poene”, ocjenjuje Milojević.
Aleksa Milojević: Izetbegović je žalbom Ustavnom sudu “nabacio Dodiku loptu”
Milojević stoga vjeruje da posebnih sankcija za organizatore referenduma neće biti, ali će račun od 1,5 miliona konvertibilnih maraka biti ispostavljen građanima, onim koji su i ovaj put nasjeli na priču o ugroženosti entiteta.
“Ko će drugi nego narod. Nažalost, narod je doveden u jedan potpuni bezizlaz. Mi smo svi u BiH u jednoj potpunoj biološkoj prijetnji gdje zbog siromaštva vlada ‘bijela kuga’ a mladi svakodnevno napuštaju ovu zemlju. Uskoro će doći vrijeme kada ćemo svi biti manjina jer će ovaj prostor naseliti neko drugi. Eto kakva je politika onih koji na sve načine nastoje zadržati vladajuće stolice”, konstatuje Milojević.
Kolumnista i analitičar iz Banjaluke Dragan Bursać sličnog je mišljenja. Bursać podsjeća da je vlast u RS već najavila izmjene Zakona o praznicima kojima faktički 9. januar neće biti obavezan.
“Ovim referendumom nije postignuto ništa osim što je izgubljeno 1,4 miliona konvertibilnih maraka. Ljudi koji su izašli na referendum su obmanuti ili im je inteligencija zakazala. To je bilo čisto predizborno napumpavanje Dodika i Izetbegovića. U suštini ništa se neće desiti, Skupština RS će poništiti odluku, odnosno promijeniti Zakon o praznicima i tako ispoštovati odluku Ustavnog suda. Dakle desilo se jedno veliko ništa koje košta 1,4 miliona konvertibilnih maraka”, kaže Bursać.
Pravo usijanje slijedi za izbore
Analitičari dovode u pitanje i podatke koje je saopštila Komisija za organizovanje referenduma, naročito o izlaznosti građana, jer nije bilo neovisnih posmatrača, niti je postojala ozbiljnija kontrola.
No ipak podsjećaju da je mnogo važnije pitanje šta je Republika Srpska dobila održavanjem referenduma?
O tome promišlja i Dragana Dardić, izvršna direktorica Helsinškog parlamenta građana Banjaluka.
“Smatram da bi se 9. januar nastavio slaviti u RS i da nije bilo referenduma, ali je propuštena šansa da se pokaže da RS uvažava i dva druga konstitutivna naroda koji žive u ovom entitetu. Inat nikom ništa nije donio dobroga”, napominje Dardić.
Načelnik Srebrenice Ćamil Duraković, govoreći glasom povratnika koji žive u RS, kaže da je, uprkos političkom usijanju, referendum protekao bez problema, ali pravo usijanje atmosfere se očekuje narednog vikenda za vrijeme lokalnih izbora u BiH.
“Svaka inicijativa koju pokreće jedan narod u BiH stvara strah kod druga dva naroda. Povratnici Bošnjaci i Hrvati koji žive u RS nisu se osjećali prijatno dok je organizovan neustavan referendum, no srećom je sve proteklo bez incidenata. Bojim se da je, kada je u pitanju Srebrenica, veći strah od idućeg vikenda za vrijeme izbora, odnosno od toga kakve bi posljedice bile da, ne daj Bože, one politike koje provode referendum politički preuzmu Srebrenicu”, zaključuje Duraković.
Dan poslije referenduma stigla je i reakcija iz Brisela. Evropska komisija je ponovila da referendum nema pravnog osnova.