Prije nekoliko godina pisao sam tekst o svom prijatelju iz Banja Luke koji je protjeran iz tog grada došao u Visoko. Uz specifično visočko “gostoprimstvo”, ali uz evropsku platu, jer je radio za UN, moj prijatelj Denis je ipak odlučio život nastaviti u SAD-u. Nisam ga tada razumio, zaradjivao je u tom trenutku pet puta više od mene, imao je elitni kafić u koji su svi išli, prvi je donio u Visoko novitete sa zapada jer je veliki dio života proveo u Londonu, Berlinu, Štokholmu, Parizu …, ali sve to nije bilo dovoljno da bi se neko smirio u Visokom. Ja sam onako naivno, lokalpatriotski, objašnjavao mu kako je ovdje super, kako dolaze bolji dani, rat tek završio, a ima i dobre trave može se legalno zapalit ponekad …, njegov odgovor je bio …”Nema ovdje života Jašo, ovdje je sve prevara” …
Ja sam ipak mislio da sam malo pametniji i da su moji razlozi mudriji i jači. A onda su počele stizati slike iz New Yorka, Atlante, Houstona, Californije …. Zato vrijeme ja sam bio u Donjem i Gornjem Planinarskom, u Ribarskom, na Žutoj Gredi i ponekad bi se desilo da odem na ribnjak u Fojnicu …. U tom trenutku sam zarađivao 15 puta manje mjesečno od Denisa, ali sam se i dalje nadao boljem … Naravno to bolje još nikad nije u Visoko stiglo ( još meni nije loše kako je drugima op.a), mene jutros na radiju dočekala priča o štrajku u Preventu u Goruši i o 62 ljudi koji su završili u Hitnoj Pomoći zbog toga što rade po 12 sati dnevno uz neplaćene “crvene” sate i radni odnos na određeno, a u inboxu i mail od Denisa sa subjectom “Aloha :)))))”, otvorim mail, a Denis me pozdravlja sa Havaja i šalje par sličica kao trajni dokaz o tome koliko sam se izradio i zajebao!
