Dolazi na kraju radnog vremena, oko 19:00h sa zahtjevom da uradi nalaze. Istina je da se liječi, kako on kaže, od osjetljive krvne slike. Svi nalazi su u njegovim rukama – u kartonu nema podataka. Zadnja kontrola koja je obavljena pokazuje da je stanje stabilno. Sljedeća kontrola zakazana za septembar ove godine, kada treba da uradi nove nalaze.
Pacijent primljen uredno. Nije čekao na pregled osim što je prije njega bio primljen čovjek sa bolovima. Izražava želju da radi nalaze zbog posta. Pripremajući uputnicu za laboratoriju skrenula sam pažnju da je ubuduće naručivanje obavezno, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti – Službene novine FBIH br. 46/10. Na to je on odgovorio da se neće naručivati, da njemu to ne odgovara, da svakako ništa ne radim, jer mi je prazan hodnik, pitao me je kako ću provesti ostatak radnog vremena i rekao da će promijeniti porodičnog doktora zbog navodne neljubaznosti. Ko sam uopšte ja da tako s njim razgovaram i da ga upućujem na naručivanje. Na to sam mu rekla da nema problema, dobit će drugog doktora. Da bi zadovoljio svoju sujetu, išao je tako daleko da mi kaže da ja nisam doktor, nego ljekar. Ja odlično znam koje zvanje imam i šta mi piše na diplomi i na pečatu, a i kakav sam čovjek. Da bi teatralnost bila kompletna, nekoga zove telefonom da nazove direktoricu i da joj kaže da ja kao NEĆU da dam uputnicu za laboratoriju. Ja mu dajem broj telefona, ali on odbija, ne želi da izađe iz ambulante, ometa moj rad. Poslije ovog „spektakla“ pišem uputnicu na lični zahtjev (što i jeste), jer je stanje stabilno.
Gospodin je zloupotrijebio svoj položaj, politički je aktivan, a ja to „moram znati“. Njegov tekst mi liči na predizbornju kampanju, gazeći sve, pa tako i human i častan poziv zdravstvenog radnika. Valjda je iscrpio druge rezerve, pa smo mi na redu. Povrijeđena sujeta je uradila svoje. Toliko se „zaigrao“ da je u svom zanosu njegov ego nadvladao i njega samog i izmakao se kontroli. Zaboravio je zašto je došao i da Zakoni ove države važe i za njega, kao i za sve nas, „obične smrtnike“. Divan primjer za visoko obrazovanog čovjeka, akademskog građanina koji nam „vodi državu“. Uz sve to, pominje moju platu koju mi „on daje“ iz milošte, jer je njemu preostalo. Samo ne znam odakle mu toliko kad nam je privreda stala.
Ovo je atak na mene lično, moj ugled koji je stican godinama kao i atak na moju porodicu. Teška javna kleveta mog imena, ničim izazvana. Gospodin bi trebao znati šta to znači ili je on iznad Zakona. Što se tiče mene kao doktora porodične medicine, nosim bijeli mantil preko 33 godine s ponosom, bez ijedne jedine mrlje na njemu – da ja znam. Sva sreća da su ovakvi slučajevi sporadični. Težina našeg posla je, između ostalog, i nešto što nema veze sa našim pozivom. Primorani smo se nositi sa tim, ali ne dozvoliti da nas gazi bilo ko. Na kraju svoje izjave gospodin obećava dalje psihičko maltretiranje. Možda je uzrok ovome svemu nešto drugo, što nije javno rekao, nešto što lebdi u zraku.
Blagojević dr. Radenka